Šibenski leksikon: U kvadar se uslikavali samo muški, jerbo ženama to nije tribalo

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Kurjož(ast) – znatižejan, kadikad i priko svake mire (pa turati nos di mu nije misto)

Kurva ispod sebe - znalo bi se to kasti za nevajalo čejade, šta muči i gleda samo kako da te privari

Kusast – basetan, nizak, malešan

Kusati – trpati u justa, itimice isti, brstiti

Kuštrina - stroga, teke zloćesta peršona

Kutalj – kacjola, za vaditi juhu

Kutriti – čekati, stati u kantun, povući se, oprezno osluškivati i mozgati, motriti i mučati ki pas prija nega šta će zalajati

Kuverta – more biti omotnica za pismo, plava oli bila, a more biti i vunena deka za pokriti se priko cile posteje

Kužej - vrutak

Kvadar – okvir za sliku; u kvadar se, čin je izmišljeno litretavanje, najviše mećalo pokojnu mater oli ćaću, kojeg sveca i sliku sa 50-e godišnjice života (to su se uslikavali samo muški, jerbo ženama to nije tribalo, šta će to njima)