Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.
Pikarin – fjok s unutrašnje strane kapota, jakete ili košuje, za obisiti ih na kuku
Pikatabarij – stalak za višanje jaketa, kapota, šešira, borša i lumbrela
Pikucno – malešno, sitno da ne more biti sitnije, jedva da ga vidiš
Pilica – mlada kokoš koja još ne nese jaja, a more biti i mlađa ženska
Pili-pili – sitna pašta, ki pirinač, dobra za bolesničku juhu, u kojoj skoro da i nema ništa,da ne bi čejadetu koje bi se tilo rekuperati od koje boleštine, šta palo na štumak
Pinica – trajekt koji je vozija od rive isprid svetog Dumenika do velike rive na Martinskoj, aute, kamijone, autobuse, jude pa i kupače, koji ne bi tili čekati Slavku oli Martinovića (kod kojih je bilo jeftinije, ali tisnije); vozila je sve do otvorenja Šibenskog mosta (27. sedmog 1966.)
Pinjata – pot, metalna čaša (ižnje je najboje piti kad je vanka 40 u ladu)
Pinjur – pirun, vilica za isti
Pinjurica – vile za grniti đubar
